Evropska komisija je objavila izveštaj o napretku Srbije u kome se najčešće može pročitati da je Srbija u prethodnoj godini ostvarila „ograničeni napredak“ u ključnim oblastima: borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala, slobodi izražavanja, reformi javne uprave, ili „izvestan napredak“ u oblastima poput pravosuđa. Iako je ovaj izveštaj generalno povoljniji nego što su to bili neki raniji o Srbiji, i dalje praktično da nema oblasti u kojoj nisu iznete kritike na račun onoga što još uvek nije i tek treba da se uradi. Ipak, neki mediji, poput Tanjuga ili Euraktiva, objavili su u jučerašnjim tekstovima da je EK „konstatovala napredak“, ali bez pomena o nizu zamerki.
Nakon vesti da Evropska komisija (EK) sledeće godine pokreće panevropsku redakciju u kojoj će među 16 novinskih agencija biti i i Tanjug, negodovala su novinarska udruženja u Srbiji. Pitaju po kom kriterijumu je Tanjug deo takve redakcije s obzirom na reputaciju i objavljivanje dezinformacija. Na slična pitanja Raskrikavanja, iz Evropske komisije kažu da nisu oni birali članice redakcije niti su sastavili konzorcijum od 16 novinskih agencija. „Neke novinske agencije odlučile su da zajedno iznesu predlog i uključile su partnere za koje su verovali da su najrelevantniji za dobijanje podrške EU“.
Iz Evropske komisije u ponedeljak je saopšteno da će od sledeće godine početi sa radom panevropska redakcija koja će okupiti 16 novinskih agencija širom kontinenta, među kojima i Tanjug. U ovu redakciju, koja će izveštavati o Evropskoj uniji (EU) , komisija će uložiti gotovo 1,8 miliona evra. Vest je naišla na kontroverze u Srbiji - novinarska udruženja okupljena u Koaliciji za slobodu medija pitaju po kom kriterijumu je Tanjug odabran, s obzirom na to da je poznat po prorežimskoj uređivačkoj politici i širenju dezinformacija. Iz nemačke novinske agencije DPA koja vodi ovaj projekat Raskrikavanju su rekli da će svako kršenje profesionalnih pravila u novoj redakciji biti sankcionisano, ali da su „uvereni da će Tanjug poštovati principe slobodnog i nezavisnog novinarstva“.
Novinari su pod stalnim verbalnim napadama najviših funkcionera, a slučajevi pretnji i nasilja i dalje zabrinjavaju, navodi se u najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama. Ipak, Srbija je u delu izveštaja o medijima ovog puta dobila malo bolju ocenu jer je prošle godine usvojen akcioni plan za novu medijsku strategiju.
Balkanska inicijativa za slobodne medije (BFMI) uputila je početkom juna otvorena pisma manjinskim vlasnicima Euronews-a, ali i Evropskoj komisiji u kojima je izrazila zabrinutost zbog pokretanja dva nova kanala ovog brenda - Euronews Srbija i Euronews Bugarska. BFMI navodi u pismima da se plaši da su oba kanala u riziku da na njih „utiču države dveju zemalja gde su medijske slobode već potkopane na veoma ozbiljne načine”.
Novi izveštaj Evropske komisije nepovoljno ocenjuje Srbiju kada je reč o medijima i slobodi izražavanja: bez napretka. Napadi na novinare, isključivo promovisanje vladajuće stranke, ekonomska nesigurnost medija - neki su od najvećih problema koje ovaj izveštaj ističe. Kao jednu od retkih pozitivnih stvari navode usvajanje medijske strategije, čija primena još uvek nije ni počela.
